Vijetnam, zemlja koja tone iz dana u dan (FOTO)

Podizanje nivoa vode moglo bi da potopi deltu Mekonga, u kojoj se proizvodi najviše vijetnamskog pirinča, što jednu azijsku zemlju dovodi u veliku opasnost. Između zemlje i okeana stoji jedino drveće.

IZVOR: VIJESTI.ME 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Vijetnam je u opasnosti. Podizanje nivoa vode predstavlja veliku opasnost za ovu zemlju. Za manje od 100 godina, južna delta reke Mekong u Vijetnamu, srce proizvodnje pirinča u zemlji, mogla bi da potone.

Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine predviđa da bi okean mogao da proguta više od trećine regiona do 2100. godine.

Na pola puta do obale delte Mekonga, za Hoj An su bolje prognoze, ali ni on nije imun, jer grad leži tamo gde se reka Tu Bon sreće sa Južnim kineskim morem. Njegovi stanovnici su već navikli da penju i vuku nameštaj na sprat za vreme sezonskih poplava.

Mangrove

Čini se da Vijetnam nema mnogo opcija pogotovo sa zabrinjavajućom prognozom i ograničenim izvorima. Pre dve godine je ministar za zaštitu životne sredine Nujen Min Kang izjavio da je najbolja šansa za zemlju da zasade još drveća mangrove.

Mangrove su klimatski superheroji u svetu drveća: rastu u močvarama duž obale i imaju tanka stabla i zapleteno korenje potopljeno u tamnoj, slanoj vodi. Ovo drveće stvara prirodne zaštite od oluja, a povrh svega su atmosferski usisivači, odnoseći neuporedive količine ugljen-dioksida iz vazduha.

U svakom slučaju, Vijetnam je izgubio više od polovine šuma mangrova od četrdesetih godina, najviše zbog akvakulture i urbanog razvoja.

U Hoj Anu postoji grupa Mangrove za budućnost, koja je aktivna od 2013. godine i koja želi da zaštiti šume mangrove koje odvajaju Hoj An od okeana. Palme mangrova, poznate i kao nipa, jedinstven su deo biosfere mangrova: jedine su palme koje su prilagođene slanim priobalnim vodama.

Iako nisu efikasne poput običnih drveća mangrova, nipa palme su i dalje efikasni filter ugljen-dioksida i štite obalu od uticaja oluje i erozije.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Ekoprogram

Ova šuma je takođe i dom zajednice Kam Tang, u kojoj se ribari kreću između potopljenih drveća u tradicionalnim čamcima.

MFF (Mangrove for future) je pomogao Kam Tang i razvio ekoprogram za posetioce u okviru kojeg će posetiti šumu s ribarima u čamcima, a koji će povećati i ekološku svest i lokalnu ekonomiju.

Ovaj plan uključuje samo muškarce u selu, pa će se uticaj programa znatno povećati kada se cela zajednica uključi, tako da MFF deli donacije kako bi pomogao lokalnim ženama da pretvore svoje kuće u kuće za goste.

Ne može svaka kuća da postane mesto odmora za goste, već se pravila jasno znaju. Na primer, u kući moraju da žive najmanje dve generacije kako bi pomogli gostima da usvoje kulturu i istoriju zajednice kroz njihove svakodnevne aktivnosti i život.

Posetioci rade u polju s porodicom, voze se čamcima kroz šumu i učestvuju u pripremanju jela i porodičnim aktivnostima. Prve gostinske kuće su otvorene u martu 2017. godine.

Jedan od izazova s kojim se MFF suočava jeste to što su lokalci zabrinutiji da nastave svoj način života i da hrane svoje porodice, a pretnju po životnu sredinu ne shvataju ozbiljno.

Nadamo se da će se to promeniti u narednim godinama, ali jedno je sigurno: ovo predivno mesto će i dalje privlačiti posetioce i njihove foto-aparate.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *